HACCP je sistematski postupak koji služi za prepoznavanje mikrobioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti po zdravlje ljudi tokom proizvodnje hrane i za uklanjanje ili smanjenje na prihvatljiv nivo tih opasnosti preduzimanjem odgovarajućih mera.
Poreklo HACCP koncepta datira iz 1959. godine. NASA je te godine realizovala projekat u saradnji sa kompanijom Pillsburi u SAD-u. U to vreme cilj je bio proizvesti hranu koja se može koristiti u svemiru, jer se sa mogu isključiti rizici zbog bioloških, hemijskih ili fizičkih opasnosti po zdravlje ljudi sa 100% sigurnošću („program nulte greške“).
Nakon što ga je objavila FAO / WHO (Organizacija za hranu i poljoprivredu / Svetska zdravstvena organizacija) i nakon što ga je preuzela evropska prehrambena industrija i njeno zakonodavstvo, HACCP postaje osnov svih sistema za bezbednost hrane. Najvažniji dokument je „Osnovni tekst o higijeni hrane“ koji nosi naziv „Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP) i smernice za njegovu primenu, Prilog CAC / RCP 1-1969 (Rev. Higijena 4 – 2003) “.
Koncept HACCP osnovni je deo ranije Uredbe o higijeni hrane i osnovni je deo trenutnog paketa o higijeni hrane koji se primjenjuje od 2006. godine. Stoga HACCP koncept mora apsolutno biti implementiran kao zakonski obavezan.
Koristi koje se mogu dobiti proverom HACCP-a koju nudi kompanija Quality Austria Center su optimizacija implementiranog HACCP sistema , dokazivanje usaglašenosti sa postavljenim zahtevima i efikasan nadzor and opasnostima po hranu. Glavna dodana vrednost je činjenica da se povećava poverenje industrijskih i komercijalnih kupaca u bezbednost proizvoda. HACCP koncept se lako može integrisati u postojeći sistem upravljanja kvalitetom.
Organizacije širom prehrambenog lanca (npr. poljoprivredni proizvođači, proizvođači hrane za životinje i hrane za ljude, proizvođači aditiva i pomoćnih materijala, podizvođači, trgovci, ugostiteljske i logističke kompanije).
Koncept HACCP zasnovan je na 7 HACCP principa prema Codex Alimentarius:
Pre primene principa HACCP-a moraće biti ispunjeno pet koraka:
Nakon ispunjenja ovih koraka, uslediće analiza rizika i procena povezanih rizika. Analiza opasnosti i procena rizika uključuju sledeće korake: prepoznavanje opasnosti po zdravlje ljudi i rizike koji mogu biti povezani sa svakom fazom, određivanje verovatnoće njihove pojave i procena njihovog uticaja na zdravlje potrošača. Ima smisla razmotriti i mogućnosti detekcije pre isporuke kupcu i uključiti je kao treći faktor u proceni.
Preporučljivo je razmotriti „mogućnost detekcije“ kao treći kriterijum za ocenjivanje. Nakon i tokom sprovođenja HACCP plana, verifikacija se mora vršiti u redovnim intervalima – najmanje jednom godišnje. Primena postupaka verifikacije ne zahteva samo 5. princip Codex Alimentarius, već je i osnovni zahtev različitih standarda za bezbednost hrane i zakonski zahtev. prema Zakonu o bezbednosti hrane (Službeni glasnik RS 41/2009, 17/2019).
Od 30.07.2016. godine objavljena je Smernica EU 2016/C 278/01. Ista se bazira na „Izveštaju o pregledu stanja primene HACCP-a u EU i smernice za unapređenje“ Kancelarije za hranu i veterinarstvo Evropske komisije. Ova nova smjernica se ne fokusira samo na HACCP postupke, već ima za cilj promovisanje važnosti PRP-a i HACCP principa u sistemima upravljanja. To bi trebalo da bude orijentaciona pomoć tokom stvarne implementacije i pokriva fleksibilne propise za specifične kompanije.
ISO 9001, Prilog CAC / RCP 1-1969 (Rev. 4 – 2003), Smernica EU 2016 / C 278/01, ISO / TS 22002-1 / -2 / -4 / -5 (Preduslovni programi bezbednosti hrane – proizvodnja hrane / ugostiteljstvo / proizvodnja ambalaže za hranu / transport i skladištenje), IFS standardi, BRCGS standardi
Drago nam je što ste zainteresovani za naše usluge. Rado ćemo vam poslati besplatnu ponudu bez obaveza. Za to su nam potrebne sledeće informacije:
